Bezglave patke nisu ni malo slatke

Ima jedna patkica, draga srcu mom, dvorište Ivančice njen je stalni dom. Ali ta nam patkica, nikak neda mira, bez glave je danima i prdi srce dira. Stihovi bi, priznajte, bili pravi hit da ih otpjeva u svojoj poskočici najpoznatija balkanska trudnica, no kak ona sad ima prečeg posla, ostali budu tek crno slovo na papiru lokalnog nam tjednika.

Nije vam jasno kakva je to patkica u igri? Ovak. U prdinom vrtićkom dvorištu uz tobogan i pješčanik stoje i dve patkice, one na veliki feder koji služe za dječju zabavu. Problem je taj da jedna od njih nema glavu i to mi prda svako tolko napomene. Do sad nisam nikaj poduzela iako sam joj obećala, ali upravo mi je jučer sinula jedna super ideja ugledavši jedan reklamni letak na panou vrtića. S prvim danom ove godine krenula je humanitarna akcija u kojoj se vrtićima nudi mogućnost osvajanja novčanog iznosa kojeg bi onda mogli iskoristiti za kupnju novih „patkica“. Sprava u vrtićkom dvorištu  nikad nema viška, a uvek se najdu takve koje trebaju remont. Kak je ova godina najavljena ko propuh godina u gradskoj blagajni, teško je za očekivati da bu se našlo kaj sastrane za nabavku novih. I zato mi je palo na pamet da bi mi roditelji tu mogli odigrati veliku ulogu. Već smo u samom startu u prednosti kad nas ima tolko. Kaj bu trebalo napraviti? Trebalo bu tokom veljače glasati za našu Tratinčicu na facebook stranici i ako prikupimo najviše glasova, evo love za patkice nove. Kaj velite, ha? Bilo bi lepo kaj bi nas se čim više angažiralo i nekaj tim našim klincima novo osigurali, pak smo bar mi Podravci navek složni kad su kakve humanitarke u pitanju. U ovoj nas konkretnoj akciji ni vreme nemre sprečiti, ne mora se nikam iti, sve se more odraditi iz kućnog naslonjača. I zato, zabilježite nekam ovu obavezu u kalendare i rokovnike.

Evo, na sam spomen patkice cure mi sline jer se prisećam one koja je dala svoj život da se mi divno osećamo, a koju smo za prošlih blagdana vadili z role. S onom staklenom gadurom koja stanuje ispod bidea u kupaonici opet sam raskrstila. Zaobilazim je u širokom luku jer joj se opet zmešalo. – Nove baterije za vagu!! – napominjem milome dok sastavlja listu za kupovinu.

Ušli smo u period u godini kad sve posvakud nude tretmane za skidanje špek fileka. Kam god kreneš samo nas podsećaju kak bi gajbanju trebalo stati na kraj. U namjeri da krenem u borbu s kilama naterala sam miloga da mi montira šipku, ne onu oko koje se vrtiš, nego onu s koje visiš, odnosno na koju bi se trebalo dići. Uz to, nakon višetjednog moljakanja i cviljenja, s tavana je spuštena i daska za trbušnjake. Zauzela je počasno mesto u dnevnom boravku. Trenutno se još uvek samo grdo gledamo nas dve.

Ak ju podmećem z jedne strane transformira se u praktičan stolić za … kavu ili kaj drugo kaj se na dasčici more zgodno pod kutom od 45 narezati, mislim si dok gledam prdu i bjaceka kak se dobro zabavljaju. Eto, ako nikaj drugo, bar su doma dobili novi tobogan. Ak bumo složni, bu ga dobila i Tratinčica.