A kaj je sad to?

Nakon kaj smo odbolovale svaka po tjedan dana zbog upale grla, tata nas je izvel k baki na more. Na oporavak. Koprivnicu ostavljamo okupanu suncem, putem prolazimo četiri godišnja doba, a na cilju nas, ko za vraga, pri samom prolasku table Umag zasipaju prve kapi kiše. No, već miris morskog zraka pri izlasku iz limenog ljubimca čini da se čovjek osjeća bolje. Ništa mi neće ovaj dan pokvarit, pjevušim lagano dok nosimo kofere. Sutra bu sigurno svanulo sunce, a mi bumo uživali pijuckajuć kavu u nekom od umaških kafića.
Drugo jutro. Izvana dopire neki čudan zvuk. Dižem rolete. Ne verujem. Kiša lije ko iz kabla. Na nebu tmurni oblaci da crniji nemru biti. I kaj sad? Ok, nije bed, baka i teta još se nisu nauživale prde, danas bumo se još nekak zabavili u četri zida. Sutra bu valjda bolje. Za svaki slučaj, da me ujutro ne iznenadi, gledam vremensku prognozu. Vakula opet najavljuje kišu. Odustajem. Nema veze, zabavano more biti i doma. Uz prdu bar nikad nije dosadno. Od nepomične bebe koja je prije par meseci ležala ko cepanica, danas se s par dana manje od 20 meseci, pretvorila u pravu malu brbljavicu. I dok smo prije par meseci ja i tatek zamišljali kak bu zvučala njena prva rečenica, danas se sa sjetom prisjećamo tih „divnih i davnih“ dana mira i tišine.
Prva prava rečenica koju već nekolko meseci ponavlja poput male papige čim otvori oči je „Kaj je to?“ i tak dok ne pobrojimo sve redom u sobi, od lampe, slike, kvake, kreveta, ormara…pa selimo u prizemlje, u dnevni boravak gdi nastavljamo niz. Opet lampa, slika, kvaka, krevet…pa ga nadopunjavamo stolicom, stolom… i tak to traje mesecima. Danas prda već pomalo sklapa rečenice. Sama od sebe, ničim izazvana. A mama se tu i tam ruši u nesvest dok čuje kaj izlazi na njena ustašca. Tak me neki dan iznenadila kad je tati prenesla moju poruku iz kuhinje do ulaznih vrata da ima luka, a tu se na moru, valjda od morskog zraka 😉 tek posebno razbrbljala.
Moooooeeeee, viče tek kaj smo zakoračili na gradsku rivu, iiiiiiiiiiiibbbaaaa, ttiiiiiiica, urla iz sveg glasa čim je u moru spazila bljesak peraje, a nakon toga galeba koji lenčari na obljižnjem brodiću. Ostajem paf jer nisam mislila da bu sve ono kaj smo do sad gledali po slikovnicama tak na brzinu spojila u moždanim stanicama.
Nakon toga spazi ogroman reklamni sladoled kojim lokalni sljastičari mame na kuglicu slatkog. Slllaaaadddaaaaaaaa…viče. Ok, kuglicu je dobila. Malo dalje, spazi motorić kojeg lukavci iznajmljuju za takve pezdece ko ona. Toooooooor – viče oduševljena već u trku prema njemu. Usput još razgleda tri okolna štanda, pozdravi Kitty, (l)ooooptu i (m)eeeedu i trči na gagu na obližnjem igralištu. Ma kakva Dora istražuje, Dora je za moju prdu zaostalo čeljade  U ovih par dana na moru smo rečnik obogatili bar s desetak novih pojmova, na godinu bi mogla krenut i s upoznavanjem govornog područja prvih nam suseda npr. Slovenaca ili pak Talijana, takvih se bar tu najde.
No celo to vreme, „kaj je to?“ nikak ne silazi s repertoara. A da na ovu jednostavnu upitnu rečenicu nekad i nije lako odgovorit najbolje potvrđuje sljedeći primjer kad je neki dan ujutro uletila tati u kupaonicu. Nakon uvođenja jutarnje higijene pod tušem, tatek je na sekundu, ko od majke rođen, zastal pred špiglinom i povlekel par poteza žiletom po bradi. U taj tren, prda uleti u kupaonicu, spazi njegov simbol muškosti i iz sveg glasa zaurla OOOOOOooooooooooooooooo, a KAJ JE TOOOOO?!?!??!! Pa sad ti daj odgovor na tu prostu jednostavnu upitnu rečenicu.
Vreme se četvrtog dana ipak malo popravlja. Mjestimična naoblaka koja tu i tam završi pokojim pljuskom sve je rjeđa pa smo češće vani, upoznajemo umaška dječja igrališta kojih zbilja ne fali. Navečer, mrtvi od umora, ali samo kad su roditelji, baka i teta u pitanju, prije spanja, moramo još, prdi za dušu, zaplesati 15 do 20 minuta „Ringe ringe raja“. Ne odustaje ona od svog nauma, dok nas sve ne podiže ispred televizora.
Vrtimo se i smijemo, a u trbuhu se javlja mali podstanar koji obećaje da bu zabava za koji mesec još luđa, a mama bu već od ranog jutra, bez obzira na vremenske prilike pjevala Ništa mi neće ovaj dan pokvarit.