Kaj bu dok narastu

Bjacek bu „kuhal“ pice. On bu pic majstor. Picajolo. Odlučil se. Nakon kratkog razmišljanja. A Prda? Ona na prvu ne zna. Na drugu bu policajka, a onda bu na treću ipak krenula maminim stopama, ne baš tim redom kak mama, ali to je to. Fotkala bu, a onda i pisala, ak baš zatreba. No, kad zapitam kaj budu pajdašice iz vrtića, ispadne da budu skoro sve policajke, a pri bjaceku pol njih također svoju budućnost zamišlja uz krušnu peć.

To su sad ta IN zanimanja budućnosti. Valja mi ovo zanavek zabilježiti.

Uopće mi zapravo nije jasno zakaj se on odlučil baš za ovo zanimanje jer se f kuhinju baš ne riva. Povremeno zna sve lonce z ormara zvleči, pa s kuhačom po njima ružiti, ali po tome ispada da bi prije bil kakav opaki bubnjar ili rock glazbenik. No istina, oće se on tu i tam priključiti u nadjevanje pizze, ali to baš dok je dobre volje. Oće i pizzu rado pojesti, pa valjda u tom grmu leži zec.

Prda pak u sebi ima tu dozu koncentracije i volje za sedenjem za stolom. U kojoj god prilici se našli, crtanje kod nje prolazi. U stanju je satima sedeti i bojati, a to znači da se ni ja ne moram bojati kak bu to zgledalo za koji mesec. Od sad pa ubuduće bumo se češće od jednom mesečno nalukavali u poštanski sandučić. U iščekivanju smo pisamca u kojem bu pisalo kad damica i kam mora dojti na svoj prvi ozbiljni  „intervju“.

Ne sećam se da sam ko curica imala nekakve planove i ideje kaj bi htela biti dok narastem no sećam se kak sam prvi dan svog školovanja stajala u redu ispred stare škole i da mi ništ nije preveć bilo jasno. Sigurna sam da bu uzbuđenje kad se ona najde u toj situaciji kod mene tri put veće nego kad se o vlastitoj mi glavi delalo.

Bjaceku je baš sve svejedno kaj bu njegova velka seka uskoro zakoračila na novu, pravu i ozbiljnu životnu štengu. Neki dan dok smo neuspješno iskali crtić po našoj vanjskoj memoriji naišli smo na posebnu ladicu u kojoj smo pohranili video uratke od njihovog rođenja pa do skoro danas. Znate ono dok sav materijal u đuture istovarite na jedno mesto i onda ih nikad ne preimenujete pa morate hteli ne hteli pogledati 300 do 400 video uradaka za redom od kojih svaki traje po 10 minuta, a na njemu beba riče igračke i guguće. Veselje. Nakon prvog odgledanog isječka zabava je potrajala puna tri popodneva. Onda je tek interes lagano splasnul. Ali tek djelomično. Gledati sebe u nekom mini izdanju puno je zabavnije od kakvog animiranog filma. No naravno, gledaju se djelovi tek od bjacekovog rođenja jer ne trpi onaj dio da njega nema niti mu paše odgovor da on u to neko doba pred pet godina još uvek nije bil u planu za razliku od danas kad se na njega itekak računa, posebice ak bu picajolo.

I tak je ovaj sneg koji je lagano vani počel padati dovel do toga da mi signal polako slabi. Kidam nalijevo, a namesto tipkovnice primam se lopate.