More, more mokro i slano

Razočarana ostanem u nedelju navečer kad na kućicama Lučkog ne ugledam ni jednu teve ekipu koja bilježi more automobila i ljudi koji se vraćaju kući s produženog odmora. Nakon samo četri dana provedena na razvedenoj nam obali zaključim da je još jedna turbo ljetna sezona pred nama.

Fala ovom gore kaj se pobrinul da imamo kam otiti na ful pansion džabe. Inače nam riti more vidle nebi. Sigurno. Pošto smo se fino uvalili i četri dana na tuđi račun živeli subotu navečer odlučimo domaćine nam izvesti na piće. Do prve birtije valja protegnuti noge. Pred nama je šetnja od koja 2 kilometra dobrim dijelom po makadamu. Prije puta valja nam obaviti kolektivnu molitvu da izbjegnemo susret sa zmijama. Bilo koje vrste. I tak se nas osmero uputi do centra obližnjeg mjesta kojeg čine jedna trgovina, jedan diskont specijaliziran za prodaju pića i sljastičarna. Posljednja u vlasništvu tipa koji zimuje u Ljubljani, a ljetuje u tom našem mjestašcu. Da mu ne bude dosadno otvori slastičarnu. Desetak stolova. Zauzeta dva. Pitamo se zakaj. Srećom smo mi Podravci poznati kak šparni ljudi, a komoditet nam nije navek na prvom mestu, odlučimo zavrteti rundu u dućanu, pa istu iskapiti na klupici pred vratima. Ceh 53 kune. Zavalimo se na klupe nek sa pivom nek sa sokom. Gazda sljastičarne odmerava nas i grdo gleda ispod oka. Nije mu drago kaj usput zavirujemo na njegovu plazmu koju je instaliral nebil goste privukao nogometnim prvenstvom. Jebalo te nogometno prvenstvo kad pivu računaš 10 kuna više nego u dućkasu svega 15 metri od tvoje gajbe.

Zavrtimo drugu, pa treću, a onda prije zatvaranja i četvrtu rundu. Sused sve nervozniji. E onda, napokon on na račun plazme upeca novih dvoje dibidusa. Zapiše narudžbu i…i drito se uputi u naš diskont! Zamislite!!! Skoro su nam pive popadale od nevjerice. Dakle, pizdun kupi dve litre kole za 12 kuna i onda na njoj zaradi dodatnih 40. Naručimo još jednu da nazdravimo našem pametnom izboru pa se zakunemo da k njemu na terasu više za života nebumo seli. Makar skapavali od žeđi i umirali od želje za sladoledom.

Eto, tak se to dela na našem Jadranu. I onda se čudimo kaj nas Hrvata na moru moraš z povečalom iskati. Izumrla smo vrsta. Pa jesemtibigulicu lopovima i prevarantima željnima zarade prek noći. Sram ih more biti. Ovaj napačen narod celo leto hrmba, a onda ga ako se u kojem slučaju dočepa jadranske obale treba oguliti do zadnjeg, kompletno, do posljednje lipe. Nek zna za kaj dela, nek pamti to ljeto gospodnje po nečem, kaj bu inače unučadi jednog dana prepričaval – to je ta njihova podmukla i pokvarena filozofija.

–         I tak ti ja te godine kupim pol kuglice čokolade i pol limuna…tvoja mama je cvilela da bi još kuglicu jagode, ali više nismo imali. Ehhh, bila su ti lepa vremena, još se sećam okusa sladoleda – pričala bu baka prdinoj unuki jednog dana.