Traganje za zombijima

Privatnu kolekciju igračaka ovih smo dana podebljali jednim izuzetno korisnim i simpatičnim novitetom koji se od nedavno nudi na policama naših trgovina. Riječ je o gumenoj pizdariji visine dva centimetra, zelene boje imenom Zombiji. Njih ukupno 48 valja nam skupiti do stadija potpunog zadovoljstva. Za početak ih udomimo dva. Jedan iz tabora dobrih, nebesko plavih, a drugog, loših ko vrag crvenih. Ružni dozlaboga, pripadnici oba tabora, ali među jednim od spomenutih, zanimanja profesor i bjacekom zaiskri ljubav na prvi pogled. On mali, zeleni, napred ćelavi, odzada kosmati, žutokosi. Tak mu je prirasel k srcu da bjacek više nemre nikaj delati jer mu je u desnoj šaki neprestano stisnut taj ljigavac. Ali, dobro je dok je u šaki. Taj mali smrad svako tolko ispada iz ruke pa onda, s obzirom da je sastav mu guma, odskakuče nekam, bilo kam. Pod krevet, put podruma il garaže, pod elemente pa se do njega jedino more uz pomoć trikova. Uglavnom, celo je vreme ta igračka na poiskanju. Taj zombi. Zbog njega poprimam neke nove oblike i dimenzije. Dodatna opasnost tom šlaprčku preti od kućnog ljubimca kome je pak ovaj zeleni glavna preokupacija. Čim ga bjacek pusti ovaj mu se stvori u lampama, pa krene potjera uzduž i poprek dvorišta dok ga pseto ne ispljune. Zbilja svaka čast onima kojima je posel zmišljati igračke. I oni trže muda pod bubrege.

Marketinški stručnjaci oduševljavaju me iz dana u dan. Hrpa letaka kojima nas svakog utorka uoči akcije četvrtkom zatrpavaju dobro me nasmije. Carsko meso, roštiljke kobasice, vratina, juneći vrat s kostiju i bez, pa but bez i s, pa isto ali odvaljeno od svinje, pa onda koje kakve mix kombinacije s nekoliko vrsta mesnih prerađevina počinju niz s lijeve na desnu. Nakon njih, slijede dodaci: pomfri, šampinjoni, pa onda umačići poput ajvara, senfa, kečapa, a niz se nastavlja ponudom pića. Vino, pivo, sokići, s mehurići i bez. I onda, točka na kraju voda, ona koja se rabi prilikom zatvora. Okinem od smeha. Prvo sve ovo uneseš, pa na kraju sve završiš s dva do tri deci tekućine za poteravanje na zahod. Pa kaj nebi svotu koju ste naumili uložiti u roštilj odma ubacili u kantu za otpatke. Mislim. Retko ko si zna reda kad zamirišu šnicle s roštilja. Prilika je to za krkačinu neviđenih razmjera, ko još zna stati kad je najbolje? Dopelajte mi takvoga na oči ako mu lik i djelo znate! Pa sve ovo se i unosi u organizam ne bi li na koncu izgledali poput onih posljednji hit igrački…zeleni, znojni, ni na nebu ni na zemlji…bauljate po dvorištu jer ste pretjerali…baš ko pravi zombi.