Sam svoj majstor …baš i nebu išlo

Tak mi i treba kad se rivam kam mi ne treba. Tko se mača laća od maća će i…dalje znate. Nisam se ja baš prihvatila mača neki dan, ali još gore, vlovila sam se i opet za onu čarobnu kutijicu na polici dućana koja vam otvara brojne mogućnosti. Znate onu koja od vas, rasne plavojke, u tren oka more napraviti vatrenu crvenokosu. Zakaj bi to prepustili v ruke nekom stručnom, recimo curama z Špice. Ne, ovak je brže i jednostavnije. Svakak jeftinije. Jer, bože moj, škatulica na polici košta svega 29,99!!! Z nje vrišti crveno AKCIJA!!! I kak bi odoljel naš ženski mozak ovoj super ultra povoljnoj turbo prilici. I onda, izaberem baš onu super ultra turbo plavu farbicu za koju znam od navek da mi nikad nebu uspela onak kak ju nosi teta na sliki nego navek ispadnem limun žuta. Ali. Ali u tom momentu moj mozak je hipnotiziran. Pa prošle srede, negdi oko 19 na polici drogerije zgrabim tu ultra belu kosu, koju platim i već za 20 minuta pri frendici gdi sam na kavi, ista bude zlijana na moju već otprije ofarbanu glavu. Bla, bla, bla…kak to ide dok se dve babe najdu na vrpi, zaćakulale se mi, a ja uopće ni registirala nisam startno vreme kad je kemikalija počela djelovati. Tek se nakon nekog vremena slučajno ugledam u vratima mikrovalke. Brate mili. Glava limun žuta. A ona, koja se z menom spominja, ni da bi trepnula. Pripoveda bez ikakvih naznaka da se ja pretvaram u nekaj nalik limunu. – Dir gaaaad! – skočim sa stolca i već sam z glavom nad kadom. Ispirem to čudo i ne verujem kad se ugledam u špigljinu. Pajdašica me tješi da zapravo i nije tak loše. Ne, nije. Nije! NIJEEE?!? Uvjeravam samu sebe, no iako sam do sad već bezbroj put imala zbilja sve i svakaj na glavi, ovo nemrem progutnuti. Posušim kosu pa jurim do drugog dućana. Ravno do police s bojama. Uvjerim se u garderobi još jenput da je dodatna investicija od 21,99 itekak potrebna. Doma mam s vrata zalijem spasonosnu tubu na glavu. Mili me usput zapita dok me ugleda s limun žutom dal sam se farbala, a ja odgovorim negativno, pravdajuć se da mi upravo sad predstoji takav posao. Kaj ne znaš, to ni ne boli, pa onda, čemu da mu objašnjavam sve od kopačke kad bu finalni proizvod za ne prepoznati.

Nakon novog izlijevanja na glavu boje meda moja glava uskoro poprimi boju čokolade za kuhanje. Oduvek me živciraju s tim natipisima na kutijama: boja MEDA! Da, ok, samo ne napišu i iz čega su med napravili! Cvijeta lipe ili kestena! Jel, razlika je bitna!!! Nakon 30 minuta, koje produžim na nekih 40, da se to sad pošteno vlovi na onu limun žutu …TADAAAAM. Iznenađenje! Ipak su zrušili i spakirali u škatulu kesten. Možda to ipak nebu tak dok ju posušim pa se ulovim za fen ko posljednju slamku spasa. Onda još malo stanje popravim češljem …i skužim da je na njemu ostal dobar mi dio kose…one koja je stradala u napadu kemikalijama. Glava sad nalikuje na maslačak u najpunijem cvatu. Pa uzmem onaj žilet za kosu i malo popravim stanje. Nakon toga još upotrebim i škare s jednostranim češljem pa malo skratim muke nekim lasima koje već tjednima ne znaju gdi im je pravo mesto. Cvak, cvak, još malo tu, pa malo tam,. Nakon kaj se ugledam u špigljinu nakon tog vlastitog makeovera zaključim da mi ne preostaje drugo nego nabit kapu na glavu pa je skidat jedino u iznimnim situacijama kad bu se baš moralo.

Baš smo nedokazane mi žene. Nikak da se nafčimo pameti. Taj trošak na kraju zide tri put veći nego da smo mam sele na profi frizerski stolac pa pošteno platile i zišle s njega nasmijane i zadovoljne. Ali, kad ne znaš dok ne probaš.