Kakvi ste mama ili tata?

Zamislite da se uz pomoć samo par reči morate opisati ko roditelj. Odnosno kakvi ste vi to danas otkak ste dobili decu. Kak se vaš život, a onda i vi sami od tad promenili? Mislite da je to lak zadatak? Bi se okladili u to da bi u svega par minuta uspeli točno odgovoriti? Isto tak da vas se pita zakaj volite imati decu, kad vam je s njima najlepše, a onda i onu ružniju stranu medalje, zbog čega ponekad s tim i niste tolko sretni.

Pred menom je neki dan bil upravo takav zadatak. E pa kad odgovoriti trebalo anonimno, hrabro napišem: onda kad ih navečer metnem spat i zatvorim vrata na sobi. Zalepim na ploču. Hehehe. Zločesto od mene, al tog popodneva skroz iskreno. Bila sam krepana i samo sam pratila kad bu cajger prešel 21 pa da krenu put svojih odaja.

• Mama, zakaj hodaš kak pingvin – komentira prda moj izlazak iz auta neki dan. Pa onda? Ko ih nebi volel kad te nasmijavaju od ranja, dok ti nekad stvarno nebi bilo do smeha.

Divna mala stvorenja. Makar zbog njih nekad srce stegne ko neki dan kad smo morali obaviti redovnu godišnju kontrolu bjacekovog srčeka. Dok ga vidiš na onom bolničkom stolu, a po njemu silne elektrode…onda veliš, ma nek sve ide kvragu, nek on samo meni bude zdrav, a to kaj me ne sluša i tera po svojem, to bumo zapisali i objavili pa nek ga nekad za puno godina bu sram kad ga sad uopće ne dira.

Okružena sam s onima kojima tek valja proći tu transformaciju u ulogu roditelja. Trenutno imaju slatke muke, biraju se kolica, auto sjedalice, boje krevetnine i fensišmensi detaljčići. Ko mama na kvadrat s iskustvom kojeg mi niko nemre poreči ni oduzeti, savjetujem ih nek ne bacaju pare na razno razne gluposti jer, budimo realni, svaka reklama s koje vam se smeška slatka dvozuba beba 99 % je garancija da bute kakva god bedastoća bila u pitanju, za nju skeširali lovu. Tak sam se ja onomad rasrdila na pajdašicu koja mi je spočitnula da kog sam vraga nakupovala tri kinderbet posteljine. A meni se tad činilo kak bu mi to baš trebalo! Kaj se ona sad dela pametna i kaj riva nosa di joj ne treba! Tek sam posle shvatila da nikad nemreš sve tri koristiti istovremeno i da dok se jedna pere i suši, druga se more koristiti, a treća stoji zabadaf v ormaru. Eto.  Ipak sam se s vremenom promenila. Neke su mi stvari postale jasnije, ja sam postala praktičnija, a prioriteti isplivali na vidjelo.

U tih par kućica koje su mi bile na raspolaganju naštampam: odgovornija, sigurnija u sebe, kreativnija i opuštenija. Točnija…pa recimo da sam se i tu popravila, ali srećom se deca u vrtić mogu dostaviti kad god u vremenu od pol 7 do pol 9… onda morem reći da sam točna. Kak sam se još popravila na račun ovih mojih pišulinci? E da! Kad nemam vremena za knjigu, onda čitam slikovnice, pa i iz njih se svakaj da naučiti. Onda sam i „načitanija“. I onda? Kaj još? Volela bi tu još dodati organiziranija, no mili bi u idućem broju sigurno inzistiral na ispravku netočnog navoda.

Kaj, kaj…ma samo to kaj me neko zove mamom, mamicom, samo to je dovoljno da ti razgali srce koje već 5 i pol godina kuca nekim novim, bržim, veselijim ritmom.