Hitna prva stiže u pomoć

Zbrka i strka odjednom na par metri od našeg taborišta. Cela se plaža ukopala na mestu i svi zure u jednom smjeru. Svi pogledi uprti su u tipa kojeg su netom prije par sekundi unesveštenog zvlekli z mora. On leži, dok svi koji su se oko njega sjatili neprestano zurkaju prema ulaznim vratima u kamp i iščekuju ekipu u belim s crvenim križevima. Nakon par minuta, uletava ekipa hitne pomoći. Ljudi se žure kolko mogu to im se nemre spočitnuti. Trude se napraviti kaj je u njihovoj moći, očito je. Smještaju ga na nosila pa onak već poluzelenog furaju u kola gdi nastavljaju s propisanom procedurom. Ne znam kakva mu je sudbina, ni kak je završila njegova priča. Nadam se da se ipak zvlekel. Ovo se odvijalo na savudrijskoj plaži samo dan nakon kaj je ono pred vratima umaške hitne preminula gospođa. Ne čudim se. Njoj je pozlilo baš u krivi tren. Došli na vrata, din-don, kad ono, nobody answer. I kaj buš. Krivo su se planete posložile tog dana, hitna je imala drugog posla i nesretnica otegla papke.

Šalu na stranu jer kolko sam se ja sama mogla uvjeriti po zvukovima sirena u toku samo jednog dana ta hitna bi trebala oformiti još jednu hitnu samo za sebe, da im bude pri ruci ukoliko njima samima pozli za spašavanja čaknutih turista. A zbilja ih ima svakakvih. Ne kužim, ko da na našoj obali vrede neka druga pravila pa se otpuste s lanca i glume ljude od čelika. Natankaju se pa onak puni entuzijazma i pive odluče malo zaplivati do međe s Italijom. Ono, malo sam se baš htel isplivati, kui’š ne? Kad ih posle skupljaju kočaricom, e onda je već kasno i za hitnu i za prvu pomoć.

Zato valja decu mam od malena učiti ponašanju na plaži. Kad se smije bit na suncu, a kad se treba držati hladovine. Da ne treba baš preveć jesti, odojek i krumpir salata s kruhom i majonezom nisu za kolovoz nego ispraćaj stare i doček nove godine. Pijaču također valja svesti na nekaj bezalkoholno, a onda to isto valja konzumirati u što većim količinama. Šeširić, naočale i sandalice, oprema su bez koje se na plaži ne pojavljujte. Ok, i badić ponesite za svaki slučaj. Dodajmo još da se ne valja deračit i svađat s onim koji je ručnik parkiral do nas i to je to. Upute su to kojih bi se valjalo pridržavati ako nećete imati posla s jednim od dva tima hitne ukoliko ljetujete u Umagu i okolici.

Kad su se dojmovi malo slegli, a frajera s početka priče otfurali, doznam još jednu zgodnu informaciju. Muž moje prijateljice, porijeklom Škot, jedini se angažiral u pokušaju da spasi unesrećenog pa je onak još v mokrim gaćama odbežal na recepciju kampa u kojem se sve događalo. Alarmiral je osoblje u nadi da budu na noge digli svoju spasilačku ekipu koja brine o sigurnosti kupača na obali plaže gdi se upad automobilom plaća „samo“ 50 kuna.

-Kaj je vama? Nemamo nikakav spasilački tim, pa ovo je Hrvatska – glasil je odgovor s pulta. Okrenul se i zalupil vratima  na kojima je stajala velika naljepnica DOBRO DOŠLI U HRVATSKU…28. ZVJEZDICU EU! E pa živeli! Nikad prvu i hitnu pomoć ne trebali.