Od gaća do čižmica i kaputa…
Lepo nam je bilo dugo i toplo leto. Hodali smo okolo goli i bosi, trebale su tek pelena il gaće i potkošulja. Makar smo jafkali da nam je prevruće, ulaganje u ljetnu opremu bilo je minimalno. E sad kad je zahladilo, sad se treba pošteno strošiti ne bi li dečicu opremili za hladna zimska jutra i večeri. Ono, ko kad autu menjate gume, tak isto i s decom. Ak imate komada dece dva ko ja, e onda vam čestitam. Dupli trošak znači i to da bu mama čitaj: tata, na red za svoju ovogodišnju zimsku opremu došli nikad.
No, ak ste već u takvoj gabuli, onda vam valja i unapred razmišljati. Recimo, kupiti nekaj u neutralnoj boji da baš na godinu bjacek nebi hodal okolo u jaknici boje lila. Pošto sam se pred koji dan gotovo onesvestila dok sam zbrojila iznos koji bi trebal izdvojiti za dva para čizmica, ovu bu sezonu na njegovo iznenađenje, ipak provel u lepim crvenim čizmicama. Sa srebrnim zvezdicama, al tak se nose pravi navijači!!! Ali…kaj dete zna kaj se ove zime fura. Isto kak ih ne brine ni kolko je vani temperatura neg zapnu da bi lizali sladoled iako im ledene sveće vise z nosa.
Sećam se dobro kak je to nekad zgledalo dok smo ja i sis bile curičke. Uglavnom smo bilo isto oblečene osim ak se potrefilo da za mene nije bilo broja jer sam uvek odskakala iz onih jusovih standarda. Nije onda bilo takve ponude ko danas. Srećom, ili pak nesrećom. Danas ima svega, al nema se para. Pamtim te šopinge dok su nam na silu prek glave natezali treću majicu za redom, a mi bi samo gledale kam bi šmugnule i zvlekle se od te obaveze. Sve se vraća sve se plaća. Svojima danas ne uspijem nikaj ni predložiti kaj bi si probali, već su se zavlekli u nekakvu vešalicu pa ih kumim i molim da se z iste zvleču bez da prije oprće celu posred trgovine.
No dakle, trauma iz djetinjstva zbog takvog, paralelno istog oblačenja ispoljava se tek danas. Tak sam nedavno dečecima, dobne razlike ko moji, za dečji rođendan kupila dve ISTE majice. Baš su mi bile če-če. Vunene, tamno plave, s belim zvezdama…zaljubih se na prvi pogled. Odma platim, bok. Prezadovoljna brzinskom kupovinom osvanem na vratima doma svoga ozarena i nasmijana lica. Kad pokažem ulov, krene rafalna paljba i pljuvačina na moj račun, milome se priključila i draga mi prijateljica.
– Zakaj si im kupila dve iste majice?!? – gledaju me unezvereno. Čak me pokušaju nagovoriti da se vratim gdi sam ih kupila i zamenim jer po njihovom to nema nimalo smisla. Nisu blizanci, vele. To nema nikakve veze. Ostanem pri svome. Na kraju ispadne da sam ipak dobila prolaznu ocjenu kod roditelja malih slavljenika.
No, skrenuh s puta. Zapravo htela sam reči kak nije baš jeftino u današnje vreme opremiti decu za zimu. Zato koristim razne metode. Nekaj se kupi novo, nekaj se naslijedi pa proslijedi dalje, kapa/šal/rukavice napravi se sistemom „uradi sam“…sve nekaj kuburimo i šušurimo…i tak dojde i proljeće…a za njim i ljeto…i opet smo na konju, a gaće na štapu.
Ja isto ne volim svoje dečke isto oblačiti, ali su igrom slučaja dobili iste majice od bake pa su jedan dan obukli iste i oduševljeno pokazivali prstekima jedan na drugoga i vikali imam i ja, imam i ja, imamo iste, tak da su oni svakak bili oduševljeni :-). Sad dopustim ponekad kupovanje istoga jer njih to veseli, a to je ipak najvažnije!
ja sam nedavno poželila kupit im iste piđame ali ne nađoh…no, nisam odustala…kad naletim na zgodne bum ih obnovila…ako me pamet služi tvoji imaju iste i baš su slatki, kaj ne?