Ljetu je kraj

Ljetovanje. Ljetovanje s djecom. Ljetovanje s dvoje djece. Odmor? Taj pojam u ovakvoj situaciji jednostavno ne postoji. Zapravo je ova imenica u takvoj situaciji velika nepoznanica. I odfakofirajte mi lagano svi vi licemjeri koji sad odma krećete s pričom da kaj sam si onda rodila decu ako sad kukam. Odskakučite u troskoku  jer ili nemate decu ili su vam već odrasla pa ste zaboravili kak to izgleda odmor s jednim uskoro dvogodišnjakom i jednom na jesen četverogodišnjakinjom. Onom koji veli da se na godišnjem s dvoje dece odmoril mogu jedino kratko poručiti: ne seri!!!

Nije to najgore kaj vam se more dogoditi u životu, ali tvrdim da kad bi mi roditelji znali kaj nas sve čeka s našim sunašcima, da se niko normalan nebi odlučil na produžetak loze. Makar pod cijenu izumiranja već za koje desetljeće. Neka, sad smo tu gdi jesmo. Izdržali bumo još koju godinu dok se ti mali vragolani ne počnu malo razumnije ponašati.

No onda, da pojasnim. Ko bi normalan pristal na buđenja već u 8 dok si na godišnjem odmoru? Ok, nije ni to tak strašno jer inače se budimo još u 6 pa je ovo ipak dve vure plusa. Ali kad dan krene s vriskom i natezanjem uz obavezno: maaaaamaaaa bjacek mi je uzel ovo, ili maaaama on me lupil, ili maaaaaaama ja bi mleka, ili maaaaamaaaa meni se piiiiša….ili…ili…ili…mogla bi tak unedogled nabrajati primjer za primjerom.  Savjetoval me jedan moj pajdaš nek im najdem zanimaciju. Wow. Otkriće tople vode. Ko da im ja nisam sve to vreme tražila zanimaciju. Sednemo crtati, veselje potraje cele tri minute. Pa slažemo plastelin iduće tri minute. Najduže ih zanima šaranje moje križaljke jer se ona baš eto nebi smela šarati. Na plaži ne valja jer su valovi. Kad uđemo u vodu, usprkos valovima, nedaju se van jer je na valovima baš super. I je super al ne dok istovremeno visimo mami oko struka. Ili se pak držimo joj za jednu nogu. Kad ih isčupamo iz vode, mogli bi se malo zabavljati u pijesku. Naproizvodili smo se ja i mili ovog ljeta pješčanih ribica, rakova, patkica i torti, a bjacek bi svaki naš uradak već za koju sekundu rasturil s osmehom od vuha do vuha i rečenicom: tuuuuriti!! Raspoloženje bi  nam nakon ovakvog njegovog poteza naglo splasnulo.

Naplivali smo se nekaj. Sva sreća da prije polaska i nabrijanih nam planova o odmoru, plivanju, ronjenju i sunčanju nismo uložili lovu u kupnju maske s disalicom jerbo bi ista, ko i ova posuđena, ostala pržit se u bunkeru našeg srebrenka.

Ovo bumo ljetovanje pamtili po bjacekovim nepodopštinama. Od nalukavanja u svaku ladicu i ormar, pada sa stolca u rikverc s vilicom u ruki, kakača ostavljenog u bircu ispod barskog stolca (sanirano i bačeno gdi mu je mesto op.a.) pa do situacije kad je prouzrokoval kurcšlus nakon čega nam je jedino preostalo zahvaliti se ovom gore da je ostal netaknut. E tu je bilo dosta. Mama je pukla ko kokica i bil je to trenutni okidač da se preselimo s krajnjeg juga Jadrana do najsjevernije mu točke.

I evo, vratili se doma, a sudeći prema temperaturama i starkama mi na nogama mogu zaključiti da je ljetu kraj. Ok, ne baš kalendarskom, ali našem definitivno. Ljetovanje 2012. odlazi u povijest. Ostaju tek fotografije u arhivi mog kompjutera. Bili smo tu i tu, tu i tu…i nasmijana lica spaljena od blica…na godinu bu lakše, tješimo se i nadamo. A vi koji se ne slažete s napisanim i koji svoj odmor provodite ležući na plaži kopajući nos uživajte i na ovo moje natipkano NE ZMIŠLJAJTE!!!