Jadranska sol nanosi bol

Puhnulo nas neki dan pa smo se uputili na more, na pansion k baki Neni. Lepše je i ugodnije ove pasje vrućine pretrpeti u hladu borova gdi lagani vjetrić pirka. Iz tog hlada smešno je pratiti kaj se sve ne odvija tik pod nama, gdi se turisti, bilo Slovenci, Nizozemci ili Talijani bez pardoniranja peku na suncu. Mijenjaju boju na očigled. Pri prostiranju ručnika bili su takvi da bi ih komotno mogla angažirati kakva mliječna industrija pri reklamiranju svojih artikala, a već koji sat kasnije, neprepoznatljivi, ali i dalje ustrajni, mogli bi glumiti u nekoj od reklama za hot spajsi kečap. Ne kužim tu želju i potrebu za postizanjem preplanulog tena i to takvom brzinom. Jedan je tam čiča poprimil takvu boju koje se nebi posramil ni odojak kojeg su vrtili na ražnju na samom ulazu u kamp. Mi ležimo pod borom, ispijamo kavu, na sunce se isfuramo tek par minuta kolko uspijemo prdu i bjaceka uvjeriti da je vreme za iti van. O danima kad smo se izležavali i spali pod tim istim borovima danas maštamo.

Na putu do mora putem radio valova jedne stanice dopre mi do uha tema koju je nametnula jedna majka, a koju je slušateljica cinkala radijskom voditelju jer je dotična svog sinčića izvela u šetnju na vodilici. Bil je to okidač. Telefonske linije se užarile od poziva brojnih slušatelja koji su na majku s vodilicom sasuli drvlja i kamenja. Javljali su se uglavnom oni koji su njen postupak osudili ko da je maltene dete ostavila vezano uzicom pred dućanom pa nek čeka na plus 35 dok ona zbavi špeceraj. Većina ih je bila zgrožena i na prvu je osudila na tristo godina doživotne. Valja se uvaliti u kožu dotične!!! Gospođa je sigurna sam, rabila remence koji su rađeni za vođenje deteta. I sama sam kupila iste. Čak sam u nekoliko navrata prdu prošetala uz njihovu pomoć. Naravno da smo izazvale koje kakve poglede i okretanja glavom, ali nije me diralo. Prda mi je bila na domak ruke i ja sam bila sigurna da bum ju mogla obuzdati ukoliko odluči nekam glavom bez obzira krenuti. Upravo tu na plaži požalim kaj nemam vodilice. Možda bi uz njihovu pomoć uspeli  ubit oko.

I nekim bi turistima trebala vodilica. Ti dojdu na more i ponašaju se ko muhe bez glave. Jedan se postariji gospodin pred vlastitim mi očima strmopizdil s povišeg kamena, i hrabro se digel. Nakon toga je, opet hrabro, zakoračil na najbliži mu kamen, gotovo ispoliran, prekriven mahovinom, i to bosim nogama. Nije daleko stigel. Novo je prizemljenje uslijedilo i prije negoli je desnu priključil levoj. Gospon se složil na pod celom dužinom tak da je na plaži nastal muk. Bu se digel ili bumo zvali ekipu da dojdu po njega s šefljom i najlon vrećicom? On se na čuđenje svih okupljenih malo posrami, stepe, i iako mu iz glave šiklja krv odšeće u hlad borova.

Razmem da tam otkud  dolaze nemaju prilike vježbati hod u takvim uvjetima, ali ako ti malo logika dela onda bi baš te uglancane površine trebal izbjegavati. Sezona nije počela, a već su se prvi počeli ftapljati duž Jadrana. Dojde se na more pa se odluči pokazati maci u toplesu koja pluta tik do tebe na luftiću kakav si vrstan plivač. I nema te više. Najdu te iduće jutro u Limskom kanalu. Bome si se naplival. A i maca te uočila u novinama. Splatilo se. Osim vodilice, nekima bi, za njihovo dobro trebalo instalirati šlauf i plivalice odma čim prejdu granicu.

Puhnulo nas neki dan pa smo se uputili na more, na pansion k baki Neni. Lepše je i ugodnije ove pasje vrućine pretrpeti u hladu borova gdi lagani vjetrić pirka. Iz tog hlada smešno je pratiti kaj se sve ne odvija tik pod nama, gdi se turisti, bilo Slovenci, Nizozemci ili Talijani bez pardoniranja peku na suncu. Mijenjaju boju na očigled. Pri prostiranju ručnika bili su takvi da bi ih komotno mogla angažirati kakva mliječna industrija pri reklamiranju svojih artikala, a već koji sat kasnije, neprepoznatljivi, ali i dalje ustrajni, mogli bi glumiti u nekoj od reklama za hot spajsi kečap. Ne kužim tu želju i potrebu za postizanjem preplanulog tena i to takvom brzinom. Jedan je tam čiča poprimil takvu boju koje se nebi posramil ni odojak kojeg su vrtili na ražnju na samom ulazu u kamp. Mi ležimo pod borom, ispijamo kavu, na sunce se isfuramo tek par minuta kolko uspijemo prdu i bjaceka uvjeriti da je vreme za iti van. O danima kad smo se izležavali i spali pod tim istim borovima danas maštamo.

Na putu do mora putem radio valova jedne stanice dopre mi do uha tema koju je nametnula jedna majka, a koju je slušateljica cinkala radijskom voditelju jer je dotična svog sinčića izvela u šetnju na vodilici. Bil je to okidač. Telefonske linije se užarile od poziva brojnih slušatelja koji su na majku s vodilicom sasuli drvlja i kamenja. Javljali su se uglavnom oni koji su njen postupak osudili ko da je maltene dete ostavila vezano uzicom pred dućanom pa nek čeka na plus 35 dok ona zbavi špeceraj. Većina ih je bila zgrožena i na prvu je osudila na tristo godina doživotne. Valja se uvaliti u kožu dotične!!! Gospođa je sigurna sam, rabila remence koji su rađeni za vođenje deteta. I sama sam kupila iste. Čak sam u nekoliko navrata prdu prošetala uz njihovu pomoć. Naravno da smo izazvale koje kakve poglede i okretanja glavom, ali nije me diralo. Prda mi je bila na domak ruke i ja sam bila sigurna da bum ju mogla obuzdati ukoliko odluči nekam glavom bez obzira krenuti. Upravo tu na plaži požalim kaj nemam vodilice. Možda bi uz njihovu pomoć uspeli  ubit oko.

I nekim bi turistima trebala vodilica. Ti dojdu na more i ponašaju se ko muhe bez glave. Jedan se postariji gospodin pred vlastitim mi očima strmopizdil s povišeg kamena, i hrabro se digel. Nakon toga je, opet hrabro, zakoračil na najbliži mu kamen, gotovo ispoliran, prekriven mahovinom, i to bosim nogama. Nije daleko stigel. Novo je prizemljenje uslijedilo i prije negoli je desnu priključil levoj. Gospon se složil na pod celom dužinom tak da je na plaži nastal muk. Bu se digel ili bumo zvali ekipu da dojdu po njega s šefljom i najlon vrećicom? On se na čuđenje svih okupljenih malo posrami, stepe, i iako mu iz glave šiklja krv odšeće u hlad borova.

Razmem da tam otkud  dolaze nemaju prilike vježbati hod u takvim uvjetima, ali ako ti malo logika dela onda bi baš te uglancane površine trebal izbjegavati. Sezona nije počela, a već su se prvi počeli ftapljati duž Jadrana. Dojde se na more pa se odluči pokazati maci u toplesu koja pluta tik do tebe na luftiću kakav si vrstan plivač. I nema te više. Najdu te iduće jutro u Limskom kanalu. Bome si se naplival. A i maca te uočila u novinama. Splatilo se. Osim vodilice, nekima bi, za njihovo dobro trebalo instalirati šlauf i plivalice odma čim prejdu granicu.