Baterije napunjenje…poliječemo

Kak sam vas instruirala pred koji tjedan o kompenzacijama uoči nadolazećeg europskog prvenstva tak sam se i ja zdušno ulovila u koštac s izlascima unatrag dva vikenda kojim mi je mili pokušal nadomjestiti njegovo izbivanje u iduća dva koji su pred nama. Tokom tih izlazaka naletjeh na par njih koji su našli za zgodno da prodiskutiraju koju vezanu na moje kolumne. Nemrem reči da mi nije drago, jer to je potvrda da se moje škrabarije čitaju.

Naletim  na pajdaša, drugara mi, vječitog pionira, iz osnovnoškolskih klupa. Veli vam on meni: e sad mi je dosta!!!  Čitam svaku i slažem se gotovo sa svim, ali ovaj si put pretjerala! Naime, okidač za pucanje bila je upravo ta kolumna vezana uz muške i nadolazeće nogometaško ludilo. Ne znam kaj ga je tolko iznerviralo, no obećal je, evo prošlo je punih dva tjedna, potanko mi s muškog stajališta objasniti putem e-mail kak na to sve gleda jedan muškarac u zrelim, najboljim godinama.

–          Dapače!!! Bilo bi prelepo da napokon netko i odreagira, pa da prepričam i tuđe dogodovštine osim vlastitih – dočekam ja.

No, pogađate, moj e-mail sandučić još uvek nije primil nikaj obećanog s njegove adrese pa ga evo ovim putem podsjećam da još uvek čekam!!! Ti jedan neodgovorni pajdaš koji si se zaklinjal da bu sve kaj ti se nakupilo u glavi pretvoril u digitalni oblik te mi i dostavil. Primi se odgovaranja!

E onda, bila je još jedna zanimljiva situacija za proteklog vikenda koja zaslužuje da prvi put u ovoj svojoj kolumni spomenem nečije ime. Marko.

Spuštam vam se ja tak iz zahoda na prošlog vikenda održanom Partyloopu. Klinčadije i dečice svud okolo mene. Trudim se uklopiti. Kad odjedred, negdi iza mene zagrmi: GOSPOĐO SONJA!!! :O :O :O

Ouuu šit. Pomislih. Kaj je sad ovo!? Žena se potrudi, malo nabaci koji prst šminke više, samo da bi skrila lijeta koja broji, ali čini se bez uspjeha.

–           GOSPOĐO SONJA!!! Ste to vi kaj pišete kolumnu u Glasu Podravine?! – pita momak od kojih 28 leta. Potvrdim. On potvrdi kak moje štivo redovno čita i kak me prepoznal prek fotke pa se mam preselimo za šank gdi nazdravimo u to ime. Malo prokomentiramo sve skup, a pošto ja neprestano tipkam po mobiletu, moj čitatelj odluči me ne smetati više. Ja pak obećah pozdraviti ga što i činim ovim putem J

E vala sad sam se ispucala, napunila baterije i mogu mirne duše počet pratit nogomet iz svoje fotelje. I deca su ovih dana u tom điru. Riču loptu ko da znaju. Dok ne riču loptu onda riču jedan drugoga. Bjacek je počel odavati znakove da nekaj ipak nakon 20 meseci razme. Tak slatko klima s glavom i na svako moje pitanje odgovara sa DA od kojeg ti je toplo pri srcu. Ipak bu nekaj z njega. Ak ne nogometaš onda bar nogometni navijač. Model na kojeg bi se ugledal ima. A kad i on za koje leto zagrmi grleno sa sjevera, mami bu srce veliko ko kuća J