Bračne obaveze pod plahtama

Draga mi kolegica provela je uskrsni vikend s dečkom si na moru. Ne moram vam ni reči da sam je se ne mali broj put tokom vikenda setila. Ne zbog dečka joj, da se razmemo, nego zbog mora, hotela, klope, neobaveze, mogućnosti izležavanja do podneva, a onda i onih igrica međ plahtama. Najte se sad čuditi i križati jer sam se te teme sad prvi put dotakla. Jesam, zbilja. Pa kaj mislite kak su inače prda i bjacek došli na svet? Pak ih je ne donesla roda, ak ste si to morti mislili.

No dakle za one u friškim vezama i one koji si još nisu prstence razmenili ovo dalje ne vredi pa odma odložite novine sastrane 😉 Morti ima i onih za primer drugima, ali ja u razgovoru s svojim pajdašicama, onima oženitima, nekak stečem dojam da bračni drugari malo vremena jedni za druge imaju.

A onda ako se i ima vremena nema se volje, nije baš Jupiter poklopil Saturna, duljina pokrova na nogama je dosegla takvu debljinu da bi muž pomislil da se hrva s jetijem, a ne grli svoju dugogodišnju, vlastitom voljom izabranu družicu. Uglavnom, uvek neke prepreke i problemi.

Volela bi promeniti mišljenje pa pozivam nek mi se jave oni bračni parovi koji uredno njeguju svoje bračne obaveze, ali da imaju dece. Jedno, dvoje, troje ili daj bože više. Svejedno. Samo bi htela potvrdu da neko od takvih redovno i bez pardona obavlja one stvari.

Al kad se tak retko kazaljke poklope. Retko deca u paru i na miru spiju. Retko da neko od nas nema kakvih neodgodivih obaveza. Da nikoga ne boli glava. Ako je sve tak, e onda se baš taj tren suseda dotepla na šalicu kave ili po jajce koje joj je zmanjkalo dok je mesila orehnjaču, a samo da bi svojeg doma mužjaka na neki način utješila i udobrovoljila. Jednostavnije je njihov osmeh izmamiti stojeći pri peći s zdeličkom i kuhačom v ruki, a i ta makovanjača bu potrajala dulje od 8 minut 😉

I ne čudim se onda kad muški nakon par let dignu sidru i otplove. Ne čudim se jer je njihovu potrebu izgleda ipak teže svesti u neke nama ženama razumne okvire. Da se nas mame, oženjene, u stabilnom braku pita, ne bi se baš imale potrebe natezati s našim muškim polovicama prečesto. Ali ipak, kaj se mora, mora se. Pa onda tu i tam kapituliramo kaj bi naši mačomeni hodali s osmehom na licu. I mi im se naravno pridružimo na tren, samo kaj nama taj osmeh nekak dulje i ostane, a oni su nekak kiseli već isto popodne i mogli bi mam u novu borbu. Jok braco, ne ide to sam tak, nemamo mi of-on gumb.

Na tu temu raspravljam s svojom dobrom frendicom i zaključim da kad-tad, naleti noviji, atraktivniji i na akciju spremniji model.

–          Zato treba biti u formi i uvek na usluzi – veli mi ona. Slažem se. Ali isto tak, nemreš nekome deti uzicu oko vrata jer ak je uvjeren da je mlajše i slajše nema pomoći. Mi žene ipak čvršće stojimo na zemlji pa se vodimo onom: ne splati se menjati celoga pajceka zbog pol para kobasice, jer na koncu, i ta bu se kobasica kad-tad zdošla.