Urlanje, igranje, kopiranje

Urlam i lajem iz sveg glasa, malo fali da ne grizem: pa kak ste mogli, pa kaj ste slepi? Kak niste vidli? Idite si po bolju dioptriju, kam ste kvragu gledali!?!  Onda od muke kaj s druge strane stiže odgovor: je, kaj ste vi otprli obadvoja vrata – pošizim do te mere da si sednem u auto i lijem krokodilske suze. Ne znam kaj bi drugo jer jedino kaj u tom trenu morem je vikati i nesuvislo govoriti, i podsećam se na majku malih peseka koja laje i bafče iz sveg glasa jer je neko narušil sigurnost njenih mališana, u mom slučaju vlastite mi dece.

– Bum ti doma s maramicom obrisala suze mama – veli prda iz svog sica u nadi da me smiri. Mili me zove van z da s gosponom koji se zaletel u vrata našeg limenka dok smo decu spremali u sjedalice, probamo najti zajednički jezik. Ali s njim se nemre na zelenu granu jer taj je mam našel i svedoke, koji budu u njegovu korist potvrdili da smo mi krivi kaj smo bili uredno parkirani, a on na cesti u koloni previdel i krenul na nas svojim vozilom. Nema on vremena za policiju niti mu je do toga stalo. Tablicu znamo, veli, a rekel nam je i gdi dela i sad pazi ovo: ako mi mislimo da je on kriv, on bu štetu i platil! A pošto je sebi isto tak napravil štetu, onda mi nemamo kaj iskati….ma mislim, malo mi je falelo da preskočim prek haube i gospona, makar bil u već poodmaklim godinama, onak srčano primim za vrat i z njim se tam pohrvam u snegu do kolena na očigled svih koji su u petak u 15 sati prolazili ispred vrtića.

Kaj da je kojim slučajem prda stajala pri vratima!!? Bolje da ne razmišljam kaj se sve moglo dogoditi. Tolko me hitil iz takta da celo popodne nisam došla k sebi. Kakve budu posljedice još ne znamo, al par sto kuna bu nam garant izbil iz džepa. Na čiji bu to trošak išlo još bumo vidli. I nemojte sad pametovati o osiguranjima i policiji jer i ja sad sve znam, ali u tom momentu mi nije bilo do drugog nego jednostavno do lajanja i vikanja.

Da se malo smirim doma se primim izrade kućice za ptičice. Jednu sam malu, crnu, promrzlu, našla sćućurenu u poštanskom sandučiću pa sam u dogovoru s prdom odlučila ponuditi joj bolji smještaj. Izrada jednostavna, ko i kućica za prdinu Pepu pig koja se pokazala punim pogotkom kad smo ju dan prije pustile u promet. Celo je popodne imala posla oko nje,  primala je goste, služila ih, pospremala spat… pa smo uz kućicu još uredile i dnevni boravak na otvorenom, a uz to i kupaonicu. Crtića se to popodne nije ni zmislila.

A to sam jutro pregledavala kaj se nudi na internetu, u potrazi za originalnom kućicom te male svinje. Srećom je uletel jedan moj pajdaš i savjetoval me nek se sama primim posla. Hvala mu na savjetu, a preporučam i dalje. Em je bila posebna jer smo je same napravile, em je koštala nula kuna, a zabavna je bila kak i kupovna – celih 24 sata. Za ovu nam je improviziranu kućicu trebala tek jedna prazna kutija od pelena, skalpel i malo dobre volje.  I nakon kaj je se prda nauživala, skončala je tak da se nakon brojnih pozvanih gostiju u nju uselil i jedan nepozvani, a to je bil bjacek. I on je moral proveriti kaj se to tam nutra događa, pa se onak u svom stilu s jednom nogom nutra htel nagurati i pri tom zrušil celi potporni zid. Srećom nitko od ukućana nije stradal. A bogec prda, mogla je samo bafkati i kukati i vikati…porušeno se više nije moglo vrnuti. Kaj nisi videl, kam si gledal? Idi si po bolju dioptriju!!…posavjetuje ga moja mala spuživca.