Uzalud mi trud svirači

E moj Sizife, pa ti si za mene mala beba, pravi amater s tom svojom kamenčinom koju uporno guraš u visine. Kaj bi rekel da se svakodnevno uzalud boriš s nekolko desetaka komada igračaka koje najmanje dva put dnevno treba vratiti na svoje mesto. A da te jednom tjedno dočeka hrpetina veša koju valja popeglati i porazvrstati po ormarima. A hrpetine suđa koje svakodnevno čekaju biti oprane nakon kaj decu pospremim na spanje? Da ne spominjem kuhanje, pa uz sve to još čišćenje i pranje…sve to kad se zbroji nije drugo nego velko sranje. Pardoniram se na izrazu, al zbilja je tak. Odustal bi Sizif da je na mom mestu garant, već odavno.
Kućanski poslovi u našoj maloj familiji nisu podjeljeni. Funkcioniramo tak da ih obavlja onaj koji taj dan ima volje i više vremena, ili se recimo sprema na nogometnu utakmicu ili proslavu Martinja pa se zbog vlastite grižnje savjesti primi pranja suđa bez prigovora. Mili se povremeno vlovi za glavu i pita: pa dokle tak? A ja nasmešena, jer danas nije moj red za pranje suđa odgovoram: do kraja života – tak si potpisal. Onda i meni spadne smešak s lica.
No nije mi jasno, Sizifa su kaznili bogovi jer je bil prevarant pa ne kužim zakaj je mene stigla ovakva zla sudbina!?! Mora da tu kaznu služim za grehe iz nekih prošlih života.
Nakon kaj kasno navečer na mesto pospremim i zadnju igračku sretna sam i zadovoljna, al već si pred spanje zapjevam onu „Uzalud vam trud svirači“. Moje zadovoljstvo traje kratko. Dok se prda ne probudi. Za 15 do 20 minuta nakon kaj se damica spusti iz svojih odaja, boravak veličine cirka oko 20 kvadrata životnog prostora u istom je stanju kakvom je bil i večer prije s tim da je dobar dio igrački već našel svoje novo mesto u blagavaonici i kuhinji. Kolke sam besmislene radnje jučer poduzela, pa to je da čoveku skrene mozak s pravoga puta! I kolko god se trudiš situaciju imat bar donekle pod svojim, stvar uvek izmakne kontroli, kak se i spomenutom Sizifu kamen svaki put skopiće i prije neg stigne do vrha. I kaj ti preostaje nego opet sve iznova.
Prva runda razmetanja traje otprilike od 9 do 13 nakon čega ide runda spanja. Čim prdu stavim u vodoravni položaj, ja se na brzinu primam razvrstavanja barbika, medveda, fifica i koje kakvih šaljički, tanjurića i sličnih stvarčica s kojima, ako ostanu na podu, riskiram prelom noge, a u najgorem slučaju i vrata. Gledam tu hrpu svega na podu i razmišljam da se poslužim lopatom za sneg. Najzanimljivije je itak nekakvu igračku najti zametanu u hrpi nečega jer dok stoji na svojem mestu gotovo da je i nevidljiva.
Za pospremanja mi neku večer sine da bu za koji mesec među svim tim lutkama valjalo stvoriti mesta za autiće, kamione i bagere koje budu mama i tata dva put dnevno uparkiravali na za to rezervirano mesto.
O muko moja prejdi na drugoga, zavapim u stanju očaja. Odlučna sam istog trena zameniti deset malih plišanaca za jednu ogromnu kamenčinu.