Slavimo drugi rođendan

3…2…1…iiii sretan rođendan mojoj prdi koja upravo danas navršava dve godine. Mama je za ovu prigodu iz ladice zvlekla svoj čuveni recept za tortu. Onu jednu jedinu s kojom imam iskustva i koja je lani čak dobro i ispala. Nisam baš neka majstorica kad su slastice u pitanju, ali dječju tortu nekak uspijem napraviti.
Prošlog me tjedna niste čitali. Snašle me one babinjačke bolesti. Zbog upale „sistema za hranjenje“ zakurila na par crtica ispod 40 pa mi se sve spomešalo v glavi, osim toga i da je praznik pred vratima, a rokovi za predaju kolumne za dan kraći. No, bar ste se malo od mene odmorili.
Nakon puna dva tjedna od nedelje više ne koristimo usluge baka servisa. Ostali smo sami nas četvero. Pošto sam ja već prizdravela tolko da smo krenuli i u šetnje, baka je odlučila dati petama vjetra. U nedelju smo joj odmahali na željezničkoj stanici, a s prozora vlaka svetlucal je samo veeeeliki bakin osmijeh. Nama je pak bilo nekaj manje smešno jer su nam se njenim odlaskom na vrat svalili poslovi o kojima danima nije trebalo voditi računa. Baka bu u idućih mesec dana u širokom luku zaobilazila krpu, metlu i kuhaču.
S dolaskom malog princa ipak smo naišli i na prvi problem, a to je da je prdu na naglo snašlo oštećenje sluha. Posljedice toga su da joj se kaj god mama i tata uputili na njen račun teško lovi i registrira v glavi. Problem se javlja u koje god doba dana i bez obzira na udaljenost izvora zvuka, ona jednostavno više ne registrira i ne prepoznaje mamin ni tatin glas. No, bumo mi to rešili, morti već danas jer joj u čestitare dojde kuma koja je igrom slučaja otorinolaringolog. Ha, vidite kak je mama već zdavnja bila domišljata i pametno odigrala karte predi dve lete kad je detetu trebalo kumu kumu zbrati.
Osim kaj slabije čuje, unatrag dva tjedna, točnije od dolaska bjaceka z bolnice u nje je povećan interes za svim igračkama koje ispuštaju bilo kakav, pa i najmanji zvuk. S takvima se najslađe prešetavati novom članu familije čim bliže vuhu. Nju naravno to nikaj ne dira kad joj je kompletni slušni kanal „zaštopan“, a i nije problem pretrpeti kad su takve stvari, ko maltretiranje mlađih od sebe, u pitanju.
I kaj još sam vam štela povedati…nisam baš ovih dana nekaj od tipkanja za laptopom…ovo vreme vani vraća me tri godine u rikverc dok smo ja i mili potpisivali pred svedokima jenput za svagda u dobru i zlu. Isto je takav, lepi i sunčan listopad bil i pred dve lete, kad nam se pridružila prda. Sad se pak našetavam gradskim ulicama s novim kiflecom u kolicima, gledam taj naš koprivnički park i nemrem se načuditi kak je tek pred koji tjedan dobil zelenu farbu, a sad mi već žuto i crveno lišće šuška pod nogama. Kaj vreme leti… najbolje to vidim sad dok kraj mene rastu ta dva mala stvorenja. Ko da smo jučer prdu prematali i čekali da joj opane pupak, a danas se ta mala čudom čudi kaj to bjaceku visi s trbuha, nosi čiste i baca zmazane pelene u kantu, i poskrivečki trpa bracekovu dudu u usta.
Odabir rođendanskog poklona predstavljal nam je veliki problem. Jedno tri dana smo s bakom obilazili dućane da bi joj kupili nekaj kaj joj treba. Na kraju je izabrala još jedno neophodno joj „motorno“ vozilo roza boje zbog kojeg ovih dana razmišljamo o proširenju postojećeg garažnog prostora. S nadopunjenom kolekcijom guralica sa i bez pedala za jesen/zimu ’10/’11 vozimo dalje ususret sve kraćim i hladnijim jesenskim danima.