Idemo na tuturutuuuuu

Na koju je foru ministar Bajs prebrojal da je u Lijepu nam našu ušlo ni manje ni više neg 100 hiljada turista više nego lani u isto doba pitam se već tri dana otkak vreme provodim u hladovini borova u istarskoj Bašaniji. Morti je vreme da čovek poseti svog okulistu i postojeće očale zameni novim, s najmanje trostruko većom dioptrijom. Već ga zamišljam kak s tak glanc novim očalama čuči negdi na Plovaniji i vuče recke u rokovniku za svakog onog koji je ušel u RH. Uvod pomalo neobičan za Mamu na kvadrat no na takvo su me razmišljanje potaknule poluprazne plaže u okolici Umaga u samoj špici sezone.
No dobro, nije da ja patim za krcatim plažama. Ak se mene pita i tih nekolko turista itak je preveć jer smo ograničeni na plaži zauzeti samo 35 umesto 70 kvadrata kolko bi nam trebalo da se rasprostremo ko ljudi, a sve plišane i plastične životinje, čamce, bazene i ostale rekvizite koji su doputovali s nama dobiju dovoljno kvalitetnog životnog prostora.
Činjenica da su plaže poluprazne veseli me iz jednog sasvim drugog razloga, a to je da sam prdu, budući je napunila 21 mesec života, naumila odviknuti od pelena pa nebu puno zgroženih i zabezeknutih lica kad ona nastoječki odluči zapišati mamin ručnik, tatinu torbicu za mobitel ili tetinu fensi-šmensi torbicu za plažu.
Odvikavanje od pelene i navikavanje na tutu. Kak to jednostavno zvuči. Mislim kakav je to problem, kaj ne? Mama se fino oboružala savjetima s interneta, koju pametnu pokupila sam i od frendica, nakupovala komplet gaćica, dve-tri potkošulje, kahla i dječja zahodska daska…sve je spremno. Znakovi da je prda spremna za pišanje na kahlu su ispunjeni. U položaju smo za niski start. Samo kaj nismo krenuli. Pa nemre to bit baš takva muka. Kroz puno toga prošli smo gotovo da i nismo osetili: prek noći smo se odvikli od dojenja, zlifrali je na spanje u vlastitu sobu gdi sad spava bez buđenja celu noć…nebu nas iz takta izbacil ni komadić upijajuće plastike koju fura međ nogama.
Koprivnica i njena promjenjiva klima, pred mesec dana, nisu nam baš išle na ruku u ovom slučaju. Jedno smo jutro s puno početničkog elana krenule bez pelene. S lepim novim gaćicama na zelene jabučice, prek kojih smo zbog niske temperature ipak morali navući i hlačice. Četiri sata kasnije, dnevni boravak je bil zatrpan s četri komada popišanih gaća i isto tolko hlača. E onda je mama šiznula i odložila provođenje svog nauma za toplija vremena. U jedno prije podne napuniti pol vešmašine – dovoljno za dobiti kvalitetan poluditis koji se pred djetetom naravno ni na koji način ne smije ispoljiti. Da je to jutro još kojim slučajem obavila i veliku nuždu, garant bi odustala od svega, a prda bi na prozivku za prvi osnovne išla u pelenama. 
Šala mala. Nisam se ipak tolko obeshrabrila, no odgodili smo odvikavanje za godišnji, kad je i tata pri ruci da prdu diže na školjku jer u trenutnoj fazi takav napor mami zbog malog podstanara to predstavlja sve veći problem. Brojimo sve manje, trudnički kalendar veli još samo 70 dana. Ovo nam je zadnje ljetovanje u troje  Za pretvoriti prdu iz „ležeće cepanice“ u malu brbljavicu i znatiželjku trebalo je „svega“ 21 mesec. Na jesen krećemo još jednom iznova, s razlikom da bu nova „cepanica“ umesto pišulje imala pumpak.