Bez muke nema nauke

Moram opet još malo o kilama. Ipak su one vječita i nepresušna tema ženskih razgovora. Uglavnom sve i ostane na priči. Eventualno prođe koji ponedjeljak u odricanju od hrane i to je to. Ponedeljak je sam po sebi grozan, a milijun sam se put uvjerila da je dijeta planirana za ponedeljak već u samom startu osuđena na propast. Eh, kolko bi takvih početaka samo mogla nabrojati.
Najžešći i najčešći kritičar moje fizionomije je, ko drugi nego ona koja me rodila, vlastita mi mama. Ta uvek ima nekaj za primetiti na moj račun. S godinama sam pak spoznala da je pak dobro dok nekaj veli. Najgore je kad šuti i nikaj ne komentira. To znači da sam dobro debelo prošla njenu granicu dobrog ukusa kaj se tiče nakupljanja kila.
Pošto nakon poroda po pitanju skidanja kila nisam nikaj poduzimala jer po narodnim pričama one krenu same od sebe ako se dijete doji, no ne baš odmah nego nakon 6 do 7 mjeseci. A onda pogotovo kad beba postane bit aktivna i kad treba počet za njom trčat…nisam pobornik nekih modernih tehnologija, a kamoli odricanja od hrane, pa sam čekala da to sve krene prirodnim putem. Svi ovi momenti su došli i prošli, al moje kile nisu ošle.
Zato je mama odlučila krenut u borbu s mojim kilogramima. Trebalo joj je samo dva tjedna da me uspije nagovoriti da krenem u kozmetički salon na kure mršavljenja. Moje je samo pojaviti se na dogovorenom mjestu u to i to vreme, o svem ostalom drugi brinu. Ona plaća.
I ajd, kad je zapela, nek joj bude. Meni ni z žepa ni v žep. I tak sam vam ja deset dana za redom, ne računajuć nedelju, usred kolovoza, uglavnom po najgoroj pripeki na plus 35, svakodnevno biciklirala do određenog kozmetičkog salona u Umagu.
Ma kaj da vam pričam. Nakon 15 minutnog gaženja pedala spustim se u suteren, na špiljsku temperaturu gdi svira lagana glazbica i sve miriše na eukaliptus. Prava milina. Dočekaju me dvije gospođice, dobijem papučice, čašu vode, zalegnem na stol i tretman počne. I tak iz dana u dan. Ja ležim, čitam knjigu, a aparat radi. Čvarki na trbuhu tope se ultrazvučno i infracrveno uz pomoć čudotvorne kreme. Masira me sve u šesnaest. Drugi dan sauna. Iza mene u vreći pod naponom ostaje cca 2-3 litre tekućine. Treći dan opet aparat, krema i tak redom.
Po povratku sa svakog tretmana jedino ko primjećuje razliku je pogađate i ona koja plaća tretmane, moja mama. Oduševljena jer sam svakim danom sve tanja, gotovo me već pol nestalo, iako ja to još ne primjećujem. Ipak, prema njenim tvrdnjama kopnim na očigled. Sis je suzdržana s komentarima jer i sama zna da od svega toga bude jedno veliko nikaj kad starija seka u gluho doba noći krene u pohod na frižider. Ni supružnik ne komentira puno, osim kaj ga pere ljubomora jer bi i on bez muke i rada skinul „trudničke“ šlaufe oko struka.
No dobro, sve u svemu, rezime tih deset dana bil bi: tri pročitane knjige i nekoliko lokalnih tiskovina. Nije loše, zadovoljna sam. Sve ono kaj nisam stigla na plaži jer mi prda neda mira, sad sam obavila u miru i tišini. I na sve to mamin novčanik prazniji za 1500 kuna jer je baš taj tretman eto, kud li veće sreće, tih dana bil akcijski, kupiš jedan dobiš dva.
Na odlasku s ljetovanja, obećajem mami da opako nastavljam s tesanjem figure. Idući put kad se vidimo za Božić, imala bum bar pet kila manje. Obećajem, časna pionirska! Grlimo se na rastanku, a ona usput primjećuje da su mi „sarme“ na leđima gotovo potpuno nestale.
Napokon doma, žurim na cugu s frendicom doktoricom. Sva uzbuđena očekujem njene komentare na moju novu liniju. A ona? Nakon kaj naruči pivu, mrtva-hladna prozbori: jer ti već godinama govorim, bolje da si si tu kremu namazala na kruh, imala bi boljeg efekta!!!
Mijenjam narudžbu – Konobar, daj umesto one vode i meni velko pivo. I dupli pelinkovac – naručujem dok čitam ponudu dana: špek fileki, krvavice s zeljem, svinjski gulaš…njaaaaaaaaaaaaaaaaami. Srećom novi je ponedeljak blizu, a mama jako daleko 