Zgode o kakici i temperaturi

Upravo slijedi onakva vrsta kolumne kakve su se pribojavali moje muške kolege prije nego je svijetlo dana ugledala prva kartica Mame na kvadrat. Ona o dječjoj kakici i bolestima. Već pri razmatranju bi li ili ne bi li dolazila u obzir kolumna iz ženskog, majčinskog pera, muški dio redakcije glasno se izjasnil da oni nebudu čitali o posranim pelenama, nicanju zuba i sličnim pojavama koje idu k tome ak imate decu. Na njihovo zadovoljstvo nekak sam do sad teme o bolestima uspela izbjeći, no nažalost, došla je i takva jedna na red. Valjda zato kaj sam se prije par dana pohvalila kak smo eto svi zdravi. Sori dečki.

Počelo je prije par dana. Moje zdravlje, psihičko, počel je prvo narušavati bjacek, koji odbija napuniti pelenu već gotovo tjedan dana. Znam, znam, ova informacija kod pojedinih izaziva zgražanje, jer bože mene, probaj ti da se dnevno ne ukebaš bar jednom, dok bu kod drugog djela, odnosno mama koje s tim imaju iskustva, izazval potvrdno kimanje glavom: da, to je tak dok je dete samo na mleku, nikaj ne brigaj, već bu on to zbavil. E, sad, znam ja da je sve to normalno, tj. pokušavam se ne brigat previše, uvjeravajuć se da bum uskoro, ako ne već noćas, a onda sutra ujutro, odmotala pelenu i unutra ugledala…ma znate već kaj. Nade mi daje i to kaj mališa sve češće i žešće ispušta vjetrove od kojih se gotovo ledi krv u žilama, a nakon kaj ga okine, ne preostaje nego otvorit prozor spavaće sobe jer uz tolku koncentraciju plina u zraku teško je zaspati, a bogzna bi li se vjutro živi zbudili.

E, pa pošto nevolja nikad ne dolazi sama, tak se evo dogodilo u utorak navečer da je prda zakurila. Bila je čist normalna za večerjom, iako, sad ako vratim film unatrag, zadnja dva dana se iz njenog ponašanja moglo naslutiti da se nekaj pelca. Cendranje i cvilenje joj baš ne priliče, al kak nemamo nekog prevelkog iskustva s boleštinama, na to jednostavno nisam obraćala pažnju. Ušla je u novu fazu, mislila sam. No, da, utrpala je par žličica čokolina za večeru, sve to začinila s malo mesa, pirea i cikle…i onda, samo kaj smo ovoga koji odbija isprazniti creva pospremili spat, najenput, čelo vruće. Ko da si stisnul štekera, ili kakvog gumba off-on, kužite me?

Je i onda, kaj bu drugo mama nego svoj bračni krevet transformirala u bolesnički. Mili je na jen-dva prognan u donje odaje, a prda je pobjedonosno zauzela njegovo mesto. Jedva je dočekala, makar i bolesna, da se uvali u mamin i tatin krevet kad joj to inače ne polazi za rukom.

Krenuli smo s stupnja 38,4. Taman ni vrit ni mimo za davanje sirupa. Pretpostavim da bi se to još koji stupanj moglo popesti, pa da zaskočimo živu u toplomeru cugnemo žličicu, preventive radi. Prda utone u san s leve, bjacek s moje desne strane, al meni san nikak na oči. Usnem ipak nakratko, no za pol vure, stanje alarmantno, male ruke i noge gore, glava se crveni, novo stanje 38,9. Mama, a sad je stigel i tata poduzimaju nove mjere. Mokre ručnike zbog kojih prda roni krokodilske suze kolko i ja dok joj ih motam stavljamo oko pojasa i nogu. Još jedna žličica sirupa. Opet svi zaspe. Odbrojavam sekunde pa minute. Vura prošla, a mali bolesnik parira s bojlerom koji ga pošteno hajca ovih dana. Nova runda u obliku čepića i novi krug mokrih obloga. Vodenih obloga. Na spomen obloga od rakije, vinskog, šumskog ili drumskog octa, pa pripravaka od luka, cikle i sličnog diže mi se kosa na glavi…samo još fali da joj pod jastuk stavim tri mačje dlake netom prokuhanih skup s žabljim kracima, a nad glavu da joj prospem malo zvjezdane prašine ubrane u ponoć s susedove breze uz čarobne riječi.

Dobro je. Svi spiju. I temperatura je pala. Lakše se diše. Nova nas runda borbe vjerojatno čeka već ujutro. Još da me bjacek razveseli sad kad se vratim u sobu. Teško, kome bi se dalo u tri ujutro obavljat velku nuždu.