Proljeće i pseća kakica

Stiglo je proljeće. Najbolja potvrda tome je kolona mrava koja od neki dan maršira mojim kuhinjskim elementima. Slično je neki dan izgledal i glavni gradski trg u prijepodnevnim satima, s razlikom da njim nisu stupali mravi nego brojne nove ovosezonske mame s svojim bebicama u kolicima. Tolko ih je bilo da bi dobro došel jedan prometni policajac samo za regulaciju prometa mama&kolica. Ove nove još nisu savladale trikove i vještinu ovladavanja tim prevoznim sredstvima. Ja već imam kilometri u kotačima pa u svoja jedna potrpam čak dvoje dece, a njima upravljam s lakoćom i to jednom rukom dok u drugoj imam pecivo ili mobitel. No dosta o mojim kolicima, sad možemo malo o meni. Hehe.

Na prve znake sunca izveli smo se i nas troje u šetnju gradskim ulicama. Zmazano suđe, veš i kućanske poslove stavili smo na čekanje. Vremena  bu, a sunca uvek nebu, a sve navedeno nebu nikam pobeglo naš je moto kojim se vodimo ovog proljeća.

Deca su jedva dočekala luftanje. Bjacek čim oseti friški zrak u kolicima začori rekli bi ko da je rakije natezo, a ne mlijeka. Prda i ja polako – nogu pred nogu. Treniramo.

Naš put do igrališta u gradskom parku prepun je iznenađenja. Ono, fučkaš kinder jajce, u njemu „znaš“ kaj buš dobil, a tu, tu nikad ne znaš u kaj buš stal. Nogostup kojim idemo posut je minama. Onima iz psećjih guzica. Ko da smo upravo na otvorenju izložbe, moš birat, boju, dužinu i debljinu. Milina. Pogotovo kad dječja cipelica veličine 22 završi u jednom od „svježijih“ primjeraka. Kaj bi rekli vlasnici kućnih ljubimaca da ja ispraznim sadržaj pelene nasred puta, ili da prda ostavi svoj primjerak za usporedbu na hladnom asfaltu?!?

Gradska igrališta fino su opremljena i pravi su izbor za ispucat višak energije u djeteta. A kad na spravama, fali pokoja daska, onda se i mama dobro isprazni jer mora neprestano strepit da dete ne (pro)padne s visine od dva metra.

Znam da gradski oci vezano uz pseću kakicu nemru baš puno napraviti osim hodati okoli z metlicom i mišaflinom, kaj je malo vjerojatno da budu. Ovo drugo je sigurno već zapisano u nekom planu i programu. Apeliram kaj bi se stvar ubrzala jer je sezona igranja počela. Igrališta su dobro opremljena ali vape za jednim proljetnim faceliftingom. Hvala.

Kak je prda počela s fazom „iz faze u fazu“ tak su i mene počele živcirati neke stvari kod mene same. Primjerice. Gospođici prilikom šetnje puhne da bi mogla otrčati pa nek ju mama lovi. Zapuhana ko stara lokomotiva jedva ju sustignem, i onda, iz vlastite mene kreće urlaonica. Mrtva sam ozbiljna, spremna opalit je po ritici da shvati da je u pitanju opasnost, a ne igra. Nakon odslušanih već poznatih joj fraza, mala usta provale: Zločesta si? – pita. Kak bi čovek na to ostal ozbiljan pitam vas ja? I to je jedna stvar u nizu koje me živciraju.