Mala i velka nužda

Prda je već velika i zna se ponašati odnosno prilagoditi određenim situacijama, no da more biti ozbiljna kak pravo velko stvorenje, to nisam do sad znala. Neku večer za usputnog gledanja neke teve emisije krene objašnjavati bjaceku, a nakon kaj ovaj izjavi da mu se pripišalo, da to nije lepo reči. Nije lepo tak se prosto izraziti, ajde vredu još doma, ali niti čuti da bi tak nekaj grunul dok smo među hrpom nepoznatih ljudi, poškola ona njega.

– U subotu na rođendanu gdi je bilo onak puno ljudi koje baš dobro ne poznamo,ak ti se dogodilo tak nekaj, moral si reći da moraš mokriti. Ili da moraš obaviti malu nuždu –

– Dobro. Drugi put bum onda rekel da moram nužditi – zaključi bjacek.

– Ma neee, ne nužditi. Imamo veliku i malu nuždu – pa mu krene do u detalje objašnjavati kaje koja od spomenute dve.

Nakon održane kratke tematske radionice „velika i mala nužda“ na kojoj ne znam jel bjacek uopće usvojil kaj od izloženog, mudrijašica nastavi jer je skužila da je na plodnom tlu za nahraniti se malo samopouzdanjem jer mališa neke stvari još nije ni čul, a kamoli savladal.

– Jel vam je bila stomatolog? – izvali.

– Kaje to uopće? – veli bjacek svega sat-dva nakon kaj je sedel na zubarskom stolcu i odonud se vrnul ko ponosni vlasnik nove, zlatne plombe. Boja plombe predmet je za neku drugu kolumnu u kojoj bum se osvrnula na njegov istančan ukus u odabiru boja. Dodajmo samo još to da je zlatnu pridružil već postojećoj zelenoj plombi.

– Iste je boje ko i ona od oneki dan juha od kaktusa koju smo jeli – veli pa se zapitam kak je mali bez pardona prešel na lječničkom i dobil dozvolu za iti f školu. Juha od kaktusa!!?! S žirafinim nosnim dlakama, dobro da nije dodal. Bila je reč tek o juhi od kopriva, ali, na kraju sve to dojde na isto dok obavljamo veliku nuždu, to smo naučili na prdinoj radionici.

Bjacek je u sredu nastupil prvi put skroz sam pri doktorici ne bi li obranil svoju čast i zakoračil stepenicu više u malom si životu. I znal je sve kaj ga je doktorica pitala. I koje mu je levo koleno i desno uho, i nacrtati čoveka sa svim pripadajućim mu djelovima tijela. Jedino je fulal s kojom je rukom pisal, rekel je desna, a bila je leva, no to nije bil nikakav razlog za diskvalifikaciju. Na kraju pregleda dojdemo i do onog djela koji mu je u celoj priči bil najgori. Cijepljenje. Dok je on odbrojal do deset, sve je bilo gotovo, a on, nit je pustil suzu, nit obavil malu nuždu. Pravi mamin dečko koji bu na jesen nabacil torbu i s prdom krenul u školu.