Oprezno i pozitivno
Kakvu energiju šalješ tak ti se i vrne. U zadnje vreme baš često takve stvari čujem i pročitam na društvenoj mreži. I zbilja se uvjerim pred koji dan da je tak. Pa da navedem dva primjera.
Utorak popodne vlečem kosilicu po dvoru i pogled mi svako malo zapne na hrpi paleta koja već godinama stoji u čošku. Nikak da ih se rešim i oslobodim životni prostor od te nakupine daski koje nakon stajanja na kiši već grdo zgledaju. Još jenput uredim okoliš im, kolko ide, odlučna da bum ih prvom prilikom nekam zlifrala.
Drugo jutro. Otvorim društvenu mrežu, kad tam stoji molba jedne gospodične koja, nebi verovali, za potrebe jedne treće traži upravo PALETE. Trebaju za napravit boks pesekima koji životare u skučenom prostoru. Ne prođe ni minuta, a ja već dobijem odgovor da prihvaćaju moje „daske“ u kakvom god stanju bile jer, bolje ikakve nego nikakve. Dam detaljne upute gde su palete locirane s naputkom da, ako me nema doma, iste slobodno utovare i odvezu. I prođe par dana, u subotu ujutro još jednom progledam, pa otvorim društvenu mrežu gdi stoji obavijest sudionicima iz priče „paletaši“. Ona spomenuta gospodična zahvaljuje i meni jer sam donirala palete, pa priloži fotku gdi peseki već uživaju u novoj nastambi. Ne verujem, već naluknem kroz prozor, onak kroz rupice od roleta, kad ono, na mestu gde su godinama stajale palete, nema ničega. Prazno. Odvezeno. JUUUPIIII. Moje palete čak nisu ni završile na Piškornici nego su nekome dobrodošle i bile od koristi.
Primjer drugi. Nedelju ujutro opet naluknem na društvenu mrežu i ugledam fotku košare pune vrganja. To popodne, spakujem decu, pa krenemo put šume. Nakon sat-dva hodanja i popikavanja po šumi, na svetlo dana zidemo tek s pušlekom ciklama. Od vrganja ni V. Dobro, očekivano, jer, vrganji se baš ne beru u 4 popodne nego rano z jutra, ali više je to bil izgovor da se maknemo od društvenih mreža i zlufčemo na friškom zraku. Pomalo razočarani odlučimo se osvježiti u podravkinom rekreacijskom centru. Pogled puca na našu Koprivu, deca trčkaraju, a tri gracije srču kavu. Milina. Nakon sat vremena odlučimo dić sidro. Sestra ode unutra rešit račun, a ja se muvam oko kleti. Kad odjednom, iz podruma zide upravo ona koja je ujutro objavila fotku korpe z vrganjima s upravo tom korpom z vrganjima!!! I KAJ? Odluči nam pokloniti svakoj par komada!!! HA???
Pa jebemti, ovo je nevjerojatno. Doma se ipak vraćamo s gljivama, i to ne kakvim, nego pravim vrganjima kapitalcima, i još k tome očišćenima. Jel more bolje? More, da ih bar deca oću jesti, ali, nebumo sad baš tolko pretjerivali nego bumo zadovoljni „malim“ stvarima.
Ništ, od danas mantram svakoga jutra: ja sam magnet za sreću, a dok je toga, onda bu i sve ostalo došlo. Jer, jebeš sve ostalo, ak nemaš sreće, to najbolje potvrđuje priča ekipe s Titanika na kojem su navodno svi bili zdravi.
Uvjerih se da ima nekaj u onoj, pazi kaj si želiš, moglo bi ti se ostvariti. Zato, oprezno i samo pozitivno.
Najnoviji komentari