Bijeg. Povremen. Privremen. Prigodan.

Bežim odlazim van iz ovog grada. Povremeno. Privremeno. Ovaj put prigodno. Bežim baš poput zeca. U sunčanije krajeve gdi bura propuhuje kosti i suši pršute na tavanima.

No, ne bežim baš doslovce iako i to imam za svog života provesti u djelo, da u komadu izbežim bar pet kilometri, nego držeć se za volan. Volim putovanja srebrenkom. Razlog tome je kaj je moj dvojac na sigurnom, vezan u svojim stolcima, a onda je to prilika i za vodit duge, zabavne razgovore. Tak se naprimjer za jedne neki dan kraće vožnje dogodi sljedeće. Bjacek izjavi da zna pobrojati sve one u godini, one redom kak idu…one no…pa krene.

– Četvrtak, petak, ožuljak, subota, nedjelja – pohvali se. Prdinu reakciju na ovu njegovu izjavu teško je opisati, a nebi baš bilo ni prikladno na današnji svetak prenesti vam kaj mu je sve izgovorila.

Uglavnom, bude tu komičnih situacija…pogotovo u te blagdanske dane. Nismo baš neki tradicionalisti. Obilježavamo sve blagdane, da se razmemo, ali ne hodamo f cirkvu nego više oko nje. Mene moji nisu tak usmjeravali, a kak jabuka ne pada daleko od stabla, onda se čudo ni preobraćaj ne budu dogodili ni s novim pokoljenjem. Iako, imali smo u familiji dedinog brata koji je bil isusovac pa smo z tog razloga sestra i ja u srednjoškolskoj dobi morale, uoči njegovog dolaska u Koprivnicu, hodati na misu, jer bi nas on redovno za ručkom propitkival kaj je danas bilo „na rasporedu“. Kak je stric pokojni, tak smo i mi tu „obavezu“ izbacile iz rasporeda.

Prda ide na vjeronauk. Neki dan dok idemo po čurke i parkiramo pored crkve, pri izlasku iz auta, mala se prekriži. Iznenadim se, ali ne opadnem u nesvest…a dobro, to je samo potvrda da pažljivo prati nastavu i usvaja gradivo.

Mene osobno uvek vesele ove slađe stvari koje su blagdanska nuspojava, a vezane su uz tanjur, žlicu i vilicu. Ak se pitaju prda i bjacek, njima je svejedno kaj se bu tih dana našlo na tanjuru jer su količine koji oni konzumiraju, zanemarive i na tanjuru ih se more tražiti mikroskopom. Iako nismo crkveni ljudi, ipak držimo do toga da se na današnji dan, velki petak, kak i na badnjak, jede riba. Makar se ona konzumirala par minuta prije ponoći jer uglavnom u to blagdansko vreme vladaju velike gužve, pa je i dostava s morske obale nekad vrlo komplicirana.  Dogodilo se bilo i da je tolko kasnila pa smo umesto friške, konzumirali riblje štapiće na naglo, ali, sve su to čari tih blagdanskih dana i obiteljskog okupljanja.

Proljeće 2016. ostalo bu zabilježeno i po prvim prdinim praznicima. U životu. Malo luftanja dobro joj je došlo, a i bjacek se mam ogrebel kaj je dan-dva izostal iz vrtića…a sad još dok ih bura propuše…u iduće budu pobjede s proljetnim danima krenuli kak novi.

Budite dobri, veseli i radosni…i…farbajte jaja, sretan vam Uskrs iz toplijeg kraja.

LEAD: Nismo baš neki tradicionalisti. Obilježavamo sve blagdane, da se razmemo, ali ne hodamo f cirkvu nego više oko nje. Prda ide na vjeronauk. Neki dan dok idemo po čurke i parkiramo pored crkve, pri izlasku iz auta, mala se prekriži. Iznenadim se, ali ne opadnem u nesvest…a dobro, to je samo potvrda da pažljivo prati nastavu i usvaja gradivo